Priča napuštenog psa: Uzmite smrznutog psa u kuću da shvatite šta je ljubav


Iako je kalendarski nastalo proljeće, snijeg i niske temperature ne popuštaju. I danas je većina regiona pod bijelim prekrivačem. Za ulične životinje je ova zima bila naročito teška, duga i mučna. Izdvojite par minuta svog vremena i pročitajte, podijelite i barem usvojite jedan dio ove tužne priče.

„Juče sam grejao telom jednog kretena što smo se sto puta pobili. Leži ispred neke zgrade, čeka da ga neko pusti unutra. A niko ga ne pušta. Loše izgleda, zlokobno, i ljudi to ne vole.

A dok sam ga grejao, sve mi se razjasnilo. Nežna duša, nego ga je život naučio da nikom ne veruje, i da samo grize. To uopšte nije do njega, njemu je tako objašnjeno. Nikad lepa reč, nikad nežnost, samo kamenje i šutiranje. Pa on ne zna drugo nego da mrzi. Dok sam ga grejao, tako me je pogledao da mi je bilo loše od njegove dobrote.

Leti je lako. Leti svako može da preživi na ulici. Zimi je horor. Zima ne prašta. Zima sahranjuje na svakih petnaest minuta. Zima cedi psa polako i kad mu dođe sudnji čas, on mučenik i jedva čeka da poveća brojno stanje sa one strane života.

Hoću da vam kažem, leti nas lovite, gađajte, ne dajte nam ništa. Ali zimi, zima je vreme za primirje, ako se radi o dostojanstvenom svetu. Pa koji je to fazon da se ne puštaju psi u zgrade? Šta smeta da se prespava na nekom otiraču?

Pseći život je isto život, još jedna duša na planeti. Ako imate neko ćebe, koje vam ne treba, bacite ga negde, pored nekog drveta, u neki ćošak, negde gde ne smeta, i neka pseća duša će ga naći, i to će joj spasiti život, da imate preko leta sa kim da se preganjate.

Ja znam jednog tipa iz starog kraja, živi na četvrtom spratu tog jednog solitera, i nervira ga jedna kučka što živi tu između zgrada. Ona laje između pet i šest ujutru, uvek. On je često čuje i fantazira da ima snajper i da joj „prosvira“ mozak, samo da ućuti. I leti i zimi. I leti je ne konstatuje kad je vidi, osim što je nekad opsuje i kaže joj „Glupačo“. Ali zimi, zimi je pušta u zgradu i od kad se odselila ona komšinica što je natovila jednom kao prase, on joj i hranu donosi.

A nije strašno ni ako se ostave ostaci od ručka negde. Ako vam se ne sviđa baš pored vaše kuće, odnesite ih negde dalje, negde gde nema ničije kuće, kad krenete ko zna na koje toplo mesto na koje već idete. Ostavite, poješće neko i zato će preživeti.

A ako nekoga spasete sa ulice ove zime, ako ga primite u kuću, ako počne da živi sa vama, redefinisaće vam se pojmovi zahvalnosti i odanosti. Shvatićete da za ljubav nisu potrebne reči, da su dovoljni pogledi, pokreti, uzdasi ili obično njuškanje. Možda ćete nekoga zavoleti zbog načina na koji njuška dinstanu piletinu, to se nikad ne zna.

Uzmite nekog smrznutog psa u kuću, bar dok ne prođe zima, da vam pomogne da se snađete u ovom bezdušnom svetu“.